Lekovitost crnog kumina


CRNI KUMIN OD TRADICIONALNE MEDICINE DO NAUČNIH DOKAZA

Crni kumin (latinski naziv Nigella sativa, zovu ga još i crni kim, ćurekot, čorokot…), je lekovita biljka koja se, zbog svih svojih blagodeti, sa pravom smatra čudotvornom. Poreklom je iz jugozapadne Azije, a danas za najkvalitetniji važi onaj sa područja Egipta i Sirije. Njegova raznovrsna i široka primena zabeležena je još pre više od 5000 godina. Postoje zapisi iz kojih se jasno može zaključiti da je konstantno hiljadama godina korišćen u staroj egipatskoj medicini. Faraoni su ga upotrebljavali kao začin u jelima, kao preventivu i lečenje gotovo svih zdravstvenih poremećaja. Interesantan je podatak da su boca ulja i seme crnog kima pronađeni u grobnici faraona Tutankamona, a dve egipatske kraljice, poznate po izuzetnoj lepoti i mladolikosti, Kleopatra i Nefertiti su njime negovale i svoje telo. U Bibliji piše da se hleb, nakon pečenja, pospe semenom crnog kumina za očuvanje dobrog zdravlja, a u Hadisu su zapisane reči proroka Muhameda: „Crni kim leči sve bolesti sem smrti.“ Stara istočnjačka medicina i ajurveda daju mu ogroman značaj i povezuju ga sa besmrtnošću. Grčko-rimski lekar Galen i Hipokrat, koji se smatra ocem medicine, takođe su koristili  crni kumin kao univerzalni lek za opšte isceljenje i harmonizaciju tela i duha.

Sve blagodeti crnog kumina nisu ni danas u potpunosti prepoznate, iako se  sa velikim uspehom hiljadama godina primenjuje u tradicionalnom lečenju mnogih teških i upornih oboljenja za koje konvencionalna medicina još uvek nema delotvornu terapiju. Dejstvo crnog kumina i naučno je potvrđeno, tako da priče vezane za njegovu lekovitost, ne temelje se samo na mitovima, već je i klinički dokazano. Neko vreme savremeni svet potisnuo je saznanja o njegovoj lekovitosti, ali istraživanja, započeta pre oko pola veka, potvrdila su neverovatna isceliteljska svojstva crnog kumina. Otkriveno je preko 100 hemijskih sastojaka i njihovo snažno međusobno sinergijsko dejstvo. Kao izuzetan imunomodulator, crni kumin pomaže pri lečenju ne samo onih bolesti koje nastaju kao posledica oslabljenog imunološkog sistema, već i onih, kod kojih je uzrok preterana imunološka reakcija (autoimune bolesti). Crni kumin je i najjači i najsigurniji prirodni antihistaminik, delotvorniji od mnogih sintetičkih lekova, koji se primenjuju u lečenju alergija, a što je vrlo važno, ne izaziva štetne nuspojave.

Savremena medicina i biomedicinska nauka potvrdile su da je crni kumin izuzetno efikasan kod mnogih bolesti: astma, alergija, šećerna bolest oba tipa, visok krvni pritisak, virusne, bakterijske i gljivične infekcije, ekcem, lišaj, neurodermatitis, akne, upala sinusa, bronhitis, kašalj, upala pluća, bolovi u zglobovima i mišićima, problemi u radu organa za varenje, dijareja, oštećenja i bolesti jetre i bubrega, bubrežni kamenac, depresija, loša cirkulacija, proširene vene, hemoroidi, AIDS, karcinom… Takođe, efikasno uništava crevne parazite, poboljšava pamćenje i raspoloženje, povećava snagu i energiju, stimuliše proizvodnju koštane srži, prirodnog interferona, ćelija imunološkog sistema…

Naučno je potvrđeno, i to u preko 200 različitih istraživanja, njegovo antivirusno, antigljivično i antibakterijsko dejstvo. Tradicionalne medicine ga koriste kod lečenja infekcija određenim bakterijama, kod kojih antibiotici nisu mogli pomoći. Virusi, bakterije i gljivice nisu pokazale otpornosti na delovanje crnog kumina. Biomedicinski je dokazano i njegovo moćno dejstvo protiv svih virusa, posebno CMV (citomegalovirusa), virusa herpesa i korona virusa (o čemu više možete pročitati u linkovanom istraživačkom radu, jednostavno kliknite bilo gde na crveni tekst).

Naučnim istraživanjima potvrđeno je da seme crnog kumina ima i jako antitumorsko dejstvo, koje se povezuje sa mnogim njegovim jedinjenjima, između ostalih, beta-sitosterolom. Prethodne studije pokazale su pozitivne rezultate kod raka prostate, debelog creva i pankreasa. Izveden je zaključak da pomaže imunološkom sistemu da prepozna i uništi kancerogene ćelije, pre nego što tumor može ugroziti organizam. Takođe, znatno smanjuje neželjene efekte zračenja i hemoterapije. Savezna uprava za kontrolu lekova i hrane (FDA) Sjedinjenih amerčkih država, odobrila je 1996. godine upotrebu crnog kumina u terapijama malignih bolesti i za opšte jačanje imuniteta.

Zbog toga je danas crni kumin sve traženiji, a naučna javnost svoje interesovanje usmerava na dalja ispitivanja njegovih blagodeti. Naučnici su potvrdili da je moć crnog kumina u njegovom sastavu i snažnom sinergijskom uticaju na kompletan imunološki mehanizam našeg organizma. On u tolikoj meri stabilizuje imuni sistem, da organizam postaje sposoban da se odbrani ili izleči sam od mnogih bolesti, pa ga mnogi smatraju najboljom prirodnom vakcinom. Onda je potpuno razumljivo što je narodno ime u arapskim zemljama za ovo seme – „seme blagostanja“.

Sa druge strane, postavlja se pitanje: zašto danas crni kumin nije više zastupljen u prevenciji i lečenju? Odgovor je jednostavan. Farmaceutska industrija izgubila bi milijarde evra profita na ogromnom broju lekova, čije bi postojanje izgubilo smisao masovnim uvođenjem crnog kumina u terapijske protokole i posebno prevenciju. To je glavni razlog što se prava istina o ovom izuzetnom semenu i dalje nekako skriva od očiji javnosti. Ovo se vidi i po tome što je crni kumin mnogo ređe predmet istraživanja zapadnih instituta. Međutim, sve češće nezavisni referentni medicinski časopisi i na zapadu, objavljuju rezultate naučnih studija rađenih na drugom kraju sveta.

Crni kumin je biljka koja ne zahteva (čak i ne podnosi) tretiranje nikakvim hemijskim sredstvima, niti uspeva na zagađenom zemljištu ili kontaminiranom raznim pesticidima, te se kao takva, uvek može smatrati da je suštinski iz organske, pa i biodinamičke proizvodnje.

Kako upotrebiti ovo moćno seme?
Postoji samo jedan način da se iskoristi 100% lekovitog potencijala crnog kumina: konzumirati nerafinisano, nefiltrirano ulje, dobijeno isključivo metodom sporog hladnog ceđenja, vodeno-alkoholnog ekstrakta i sporo hladno mlevenog semena u sirovom medu. Ukoliko neko ne može koristiti neki od ova tri proizvoda, kombinacijom preostala dva, postići će efekat blizu maksimuma, a u svakom slučaju dobiće neuporedivo bolji rezultat nego upotrebom hladno ceđenog, nerafinisanog ulja iz industrijske proizvodnje.

Vodeno-alkoholni ekstrakt crnog kumina
Seme crnog kumina predstavlja pravu riznicu blagotvornih sastojaka za ljudski organizam. Neki od njih su rastvorljivi u alkoholu, neki u vodi, neki u ulju, a neki ostaju u talogu, koji se u masovnoj industrijskoj proizvodnji hladno ceđenih ulja filtriranjem otklanja, da bi ulje bilo bistro i lepšeg ukusa. U vodeno-alkoholnom ekstraktu nalaze se svi lekoviti sastojci ovog semena, koji su rastvorljivi u vodi i alkoholu (još kvalitetniji izbor je voćni destilat). Najznačajnija je grupa jedinjenja čiji je zajednički naziv Nigelini (po njima je biljka dobila latinski naziv Nigella sativa). Dokazan je snažan uticaj nigelina na opuštanje mišića, širenje bronhija, smanjenje viskoznosti bronhijalnog i sinusnog sekreta, čime se pospešuje rad pluća, a samim tim i snabdevanje tkiva kiseonikom. Drugi moćan sastojak je rutin, koga takođe nema u ulju jer je rastvorljiv u vodi, a čiji je pozitivan efekat naučno potvrđen na čitav niz poremećaja, definisanih kao „metabolički sindrom“ (od masne jetre, preko dijabetesa, pa do karcinoma). Osobina ekstrakta je da aktivni sastojci vrlo brzo ulaze u krvotok (još iz usta), pa je kao takva pogodna kada postoji potreba za brzim delovanjem. Količina alkohola koja se unese u organizam, prilikom konzumiranja uobičajene doze (3×30 kapi, manje od 1.5 ml alkohola), ne treba da brine, jer toliko alkohola ima i u jednoj zreloj banani. Ekstrakt semena crnog kumina je, između ostalog, sigurno najbolji izbor i za svakodnevnu higijenu usta i grla. Zato je pakujemo u tamnu farmaceutsku bočicu od 50 ml, pogodnu za nošenje u džepu ili torbici, kako bi se mogla konzumirati posle svakog unosa hrane (1-2 ml), što doprinosi, između ostalog, i očuvanju oralnog zdravlja (zuba i desni).

Ulje crnog kumina
Najpoznatiji proizvod od ovog čudotvornog semena je svakako ulje crnog kumina. Međutim nema svako ulje isti lekoviti učinak. Da bi se sačuvala sva lekovita svojstva, ulje se mora cediti na temperaturi ispod 42,7 stepeni. Ta temperatura je zapravo granica između života i smrti. I mi smo živi do te temperature, kao i sve ostalo u prirodi (životinje, biljke, pa i seme). Prelaskom te granice, gube se životni enzimi, a samim tim i biološka aktivnost. Nažalost, u masovnoj proizvodnji hladno ceđenih ulja, ulje se cedi na znatno višoj temperaturi iz prostog razloga što je radna temperatura industrijskih mašina uvek preko 100 stepeni, pri kojoj se dobija i znatno veća količina ulja. Bez obzira što je deklarisano kao hladno ceđeno i nerafinisano, temperatura ulja bude oko 50 stepeni na izlazu iz mašine, a čak i da se spusti do 42,7, u glavi gde se vrši ceđenje, temperatura se ne može sniziti ispod 100 stepeni. Time se gubi preko 95% lekovitih svojstava, što znači da mu je učinkovitost smanjena preko 20 puta u odnosu na ulje dobijeno metodom SPOROG hladnog ceđenja. Takođe, na lekovitost utiču i drugi faktori (kvalitet zrna, podneblje, način skupljanja i skladištenja semena, tehnologija prerade, te ambalaža, pravilno čuvanje, dužina stajanja…).

Da bi sačuvali 100% lekovitog potencijala, poseban akcenat stavljamo na odabir semena, kao i na sve faktore koji su od značaja za očuvanje maksimalne delotvornosti. Ulje cedimo na specijalnim presama, čiji su kapaciteti višestruko manji od industrijskih mašina (i do 100 puta), ali zato temperatura ulja ne prelazi 36 stepeni ni u jednoj fazi proizvodnje. Na taj način dobija se znatno manja količina, ali su sigurno sačuvana sva lekovita svojstva. Da bi se ona i iskoristila u potpunosti, pakujemo ga isključivo u tamnu farmaceutsku staklenu flašicu (čuva se na tamnom i hladnom mestu, može, ali ne mora u frižideru) i preporučujemo da se upotrebi najkasnije 120 dana od dana ceđenja, bez obzira na duži opšti rok trajanja, jer nakon tog perioda delotvornost sastojaka i njihovo sinergijsko dejstvo počinje rapidno da opada, čime se gubi i biološka aktivnost. Nakon godinu dana od ceđenja, ulje izgubi preko 80% terapijskog potencijala, ali spada u vrlo stabilna ulja što se tiče oksidacije, tako da i tada nije štetno po zdravlje, za razliku recimo od lana čije ulje postaje štetno već 3 meseca nakon ceđenja, a ako je izloženo temperaturi preko 90 stepeni (što je slučaj u industrijskoj proizvodnji hladno ceđenih ulja), i odmah po izlasku iz mašine. Primera radi: ulje crnog kumina isceđeno na 36 stepeni, staro 5 godina, imaće višestruko veći terapijski potencijal od tek proizvedenog hladno ceđenog ulja na industrijskim mašinama od istog semena.

Nasa preporuka je da se uvek koristi NEFILTRIRANO ulje, dobijeno isključivo metodom SPOROG hladnog ceđenja.  Njegova prednost je u prisustvu više grupa jedinjenja, koja nisu rastvorljiva u ulju. Pomenuli smo već da se najznačajnijim sastojcima crnog kumina smatraju nigelini. Iako mnogi proizvođači pišu da u hladno ceđenom ulju, dobijenom u industrijskoj proizvodnji, ima nigelina, to nije tačno jer su oni po hemijskoj strukturi alkaloidi koji nisu rastvorljivi u ulju, već se nalaze u talogu nefiltriranog ulja, a najviše u vodeno-alkoholnom ekstraktu. Nefiltrirano ulje je znatno delotvornije od filtriranog, pogotovo kada su u pitanju akutna stanja, gde je potrebno brže i intenzivnije delovanje (vodeno-alkoholnom ekstraktu ima još brže dejstvo). Ima oštriji ukus od filtriranog ulja, koji može stvoriti i blagi osećaj peckanja u grlu, pogotovu kod osoba koji ga prvi put konzumiraju, ali je zato najbolji izbor (pored ekstrakta) za uništavanje patogenih mikroorganizama (virusi, bakterije, gljivice), koji se najpre nastanjuju baš na sluznici grla. Takođe je delotvornije i kod uništavanja crevnih parazita, kao i u tretmanu svih ostalih zdravstvenih poremećaja. Filtrirano ulje je boljeg ukusa i ima prijatnu, orijentalnu aromu, ali znatno manji terapijski potencijal, bez obzira što je isto dobijeno metodom SPOROG hladnog ceđenja i nije rafinisano. Oba ulja sadrže više od 15% timohinona, koji se takođe smatra veoma značajnim sastojkom crnog kumina . Njemu se pripisuju antizapaljenska svojstva, stimulisanje lučenja žuči, zatim doprinosi smanjenju holesterola, ublažava kiselost, pomaže kod probavnih problema, ima blago analgetsko delovanje.

Crni kumin u medu
Crni kumin u medu sadrži sve sastojke semena (vlakna, proteine i ostale čvrste materije, kojih nema u ulju i ekstraktu), ali jedna kašičica sadrži oko 20 puta manju količinu ulja u odnosu na kašičicu čistog ulja, tako da ne može biti adekvatna zamena za ulje. Može se koristiti umesto ekstrakta, ukoliko nije potrebno baš brzo delovanje (u krvotok najbrže stiže vodeno-alkoholni ekstrakt, direktno iz usta). U svakom slučaju, prisustvo i čvrstih sastojaka semena crnog kumina dovoljan je razlog za njegovo redovno konzumiranje. Seme je sporo mleveno, bez zagrevanja preko temperature tela, tako da su sačuvani svi životni enzimi, a samim tim i biološka aktivnost. Med takođe nije zagrevan, tako da je i on biološki aktivan (inače proizvođači meda po pravilu zagrevaju med na temperaturi od 50-ak C, da bi sprečili kristalizaciju, a tada već prestaje da bude bioaktivan, čime gubi i većinu lekovitih svojstava). Ovaj preparat mogu i dijabetičari koristiti (najbolje u kombinaciji sa ekstraktom i uljem). Naučno je dokazano da 3 grama semena crnog kumina dnevno, za mesec dana snižava nivo šećera za 8 – 11%. U kombinaciji sa sirovom biljnom hranom i izbacivanjem iz ishrane soli, šećera, alkohola i kafe, dovodi ga u normalu. Naravno, preporučuje se redovna kontrola nivoa šećera, kako bi se pratio efekat i izbegao svaki rizik.

Način primene
Ulje crnog kumina:
Preventivno 2 puta dnevno po pola kafene kašičice. U toku lečenja 2 do 3 puta dnevno po jedna puna kafena kašičica.
Piti najmanje 3 meseca u kontinuitetu, a onda napraviti pauzu od 2 nedelje. Ciklusi korišćenja se mogu ponavljati neograničeno.

Spoljna upotreba:
Malu količinu (najbolje nefiltriranog) ulja namazati na čistu i vlažnu kožu.

Vodeno-alkoholni ekstrakt crnog kumina :
3 × 30 kapi (ukupno 4-5 ml dnevno), a maksimalna doza je 10-12 ml dnevno u vreme kada su učestale respiratorne infekcije i pojava alergija.
Piti najmanje 3 meseca u kontinuitetu, a onda napraviti pauzu od 2 nedelje. Ciklusi korišćenja se mogu ponavljati neograničeno.

Mleveni crni kumin u medu
Pola kafene kašičice 1-2 puta dnevno ako se uzima u kombinaciji sa uljem i ekstraktom, a 2-3 puta po jedna puna kašičica ako se koristi samostalno. Preventivna i terapijska doza su iste.

Napomena: Moguće blago grebuckanje u grlu kod osoba koje ga prvi put koriste. Ako se posle uzme ekstrakt, znatno se smanji ili u potpunosti neutrališe taj osećaj.

Inhalacija:
U pola litra vruće vode dodati jednu kafenu kašičicu ulja crnog kumina (može se dodati 10 do 15 kapi eteričnog ulja eukaliptusa, bosiljka ili tamjana) i jednu kafenu kašičicu vodeno-alkoholnog ekstrakta, pa udisati paru 10-ak min. Inhalacija se može ponavljati i više puta na dan.

Upozorenje:
Ulje je blago fototoksično, pa se ne treba izlagati sunčevoj svetlosti ili solarijumu neposredno nakon dermalnog nanošenja.

Nuspojave kod upotrebe ulja i vodeno-alkoholnog ekstrakta crnog kumina nisu poznate, ali količine preko 25ml ulja i više od 20ml ekstrakta dnevno mogu izazvati stomačne smetnje, pa ne treba prekoračivati maksimalne dnevne doze unosa.

Specijalne ponude
Novosti